На брду Врањевац повише манастира Брадача, у атару села Кула недалеко од Малог Црнића, постављен је у септембру 2012. године камен темељац споменика српским војницима и цивилима погинулим у ослободилачким ратовима 1912-1918. године. Споменик подиже свих осам општина Браничевског округа, заједно са дародавцима, који не желе да забораве своју историју и који гаје љубав и поштовање према јуначким прецима, погинулим бранећи Отаџбину. Призивање Духа Светога и освећење темељног камена извршио је игуман манастира Рукумија отац Симеон, покретач идеје да се попишу пострадали у наведеним ратовима из Браничевског округа и да се њихова имена објаве.

            Истраживање су обавили Предраг Мирковић, новинар и публициста, и Живислав Антонијевић, архивиста Историјског архива у Пожаревцу, а нешто касније придружио им се истраживач Милан Симић. Рукумија је обезбедила финансирање штампања прикупљене и обрађене грађе. Две књиге, које садрже више од 13.000 имена, са свим неопходним подацима о страдалима, већ су објављене, док се излазак треће књиге готово истог обима очекује почетком следеће године.

                  Будући да ти српски јунаци и страдалници најчешће немају никаквих белега, да се не зна ни где су им гробови, манастир Рукумија је заједно са поменутим истраживачима покренуо идеју да се на Врањевцу, где су остали сачувани до данас ровови бранилаца ових предела и Србије из октобра 1915, подигне споменик достојан њиховој жртви за веру и Отаџбину. То је с наклоношћу прихватила општина Мало Црниће, у чијем је атару Врањевац, а Удружење потомака ратника ослободилачких ратова 1912-1918. из те општине, узело је живо учешће у овом подвигу. Формиран је Одбор за изградњу споменика на челу са Радославом Јовићем, потпуковником и војним пилотом, родом из Црљенца који је и покренуо прве активности на прикупљању финансијских средстава за изградњу споменика. Захваљујући његовом ангажовању пробијен је пут до Врањевца дуг око 800 метара. Новац за то прикупљен је у најближим селима: Кула, Црљенац, Кобиље.

Пробијање пута до Врањевца

                      Ова племенита идеја не би могла да се оствари без дародаваца. На првом месту по пруженој помоћи су ПД Електране и копови Костолац, за којима, по обављеним пословима и новчаним прилозима долази малоцрнићка Општина. Подухват су помогле и општине кучевска, жабарска и пожаревачка, док ће преостале четири општине имати прилике да помогну када почне друга половина радова. Ту је и помоћ Поште Србије. Обимне земљане радове обавила је о свом трошку малоцрнићка комунална установа, док су значајнију помоћ у материјалу и услугама пружили Мирољуб Сарић, власник фирме Транскоп из Ореовице, те ПД Ратар из Макца – Мирослава Гогића. Ту је и познати добротвор Драган Николић из Смољинца, власник фирме за израду бетонских блокова, па Ивица Илић, аутопревозник из Божевца, Георад из Дрмна, Славољуб Берјановић, власнике стругаре из Божевца, Драгивоје Николајевић, власник стругаре из Кобиља, и други приложници. Њихова имена биће записана у списима и сачувана за будућност на понос њихових потомака. Сто година се чекало на такав споменик.