ТООМЦ

Ресторан „Луг“ Салаковац

Луг се налази се на магистрали Пожаревац – Кучево. Има 30 лежајева. Свака соба има купатило, ТВ  и бежични интернет.  У склопу објекта налази се и ресторан националне кухиње  у који се гости обично враћају што гарантује квалитет.

Контакт: +381 12 280 411

Федрас

Ф Е Д Р А С
ФЕСТИВАЛ ДРАМСКИХ АМАТЕРА СЕЛА СРБИЈЕ

Мало Црниће,
14. – 22. октобра

ФЕДРАС

ФЕДРАС је основан 1972. године са циљем да поспеши и афирмише позоришну уметност у селима Стига и Поморавља. Почео је нанаметљиво са аматерима наше Општине да би убрзо окупио сва аматерска позоришта и драмске секције при културно-уметничким друштвима многих крајева републике Србије. Данас је то манифестација од значаја за читаву Републику. И ево годинама успешно окупља најуспешније позоришне групе села Србије са обема покрајинама.

До сада је на ФЕДРАС-у изведено преко 400 позоришних представа у конкуренцији и велики број ван конкуренције на спрском, румунском, мађарском, русинском, словачком, албанском и другим језицма.
Поред драмских аматера, ФЕДРАС окупља и песнике, сликаре, музичаре, и друге ствараоце са територије републике Србије. На ФЕДРАС-у се организују и округли столови, углавном са тематиком позоришног аматеризма у селима Србије.

ФЕДРАС

Ова значајна културна манифестација угостила је многе еминентне драмске уметнике, од Раше Плаовића и Љубинке Бобић до Мире Ступице, Ружице Сокић, Радета Шербеџије, Љубе Тадића и многих других.
Организатори ФЕДРАС-а су Центар за културу Мало Црниће са својим телима, општина Мало Црниће и Савез аматера Србије.

Заова

Четири манастира – једна легенда!

 

У народној традицији овај се манастир везује за доба кнеза Лазара, заједно са манастирима Сестрољин, Рукумија и Брадача. Не мора да значи да је свети кнез био ктитор неког од тих манастира, већ да су они саграђени у његово време. Можда су Заову сазидала и Јеличина браћа, властелини Павле и Радун, ако су заиста постојали.

Све је то могло уистину да се догоди, та драма античкиг размера. У народу се тешко прихватају тумачења да се народни певач послужио мотивима из старогрчке литературе, или да је само на тим основама градио своју песму  “Бог никоме дужан не остаје“. Исувише је то предање присутно у народу као и одјек некада давно доживљеног догађаја и то само ту у Стигу, jер о „кучки Павловици“ се зна само у Браничеву и око њега, док је у удаљенијим пределима сасвим мало, или ни мало позната. Отуда се мисли да је то предање могло да настане у Заови, на темељу истинитог случаја, највероватније у доба кнеза Лазара, и да ту опстане до данас.

Пронађена архивска грађа на турском језику потврђује да је “манастир За(х)ова постојао 1467. године, а затим су је Турци до темеља порушили. Црква је после тога, дуго времена остала у рушевинама, а њену имовину узимали су сељаци из околних села, који су се у току краћих примирја с Турцима, враћали у најчешће попаљена села из збегова и избеглиштва.

Манастирска црква је у 19. веку поправљана по Карађорђевом налогу 1805.године.  Када је 1826. године Јоаким Вујић посетио Заову, забележио је да је црква врло мала и да је имала једно кубе са лепим позлаћеним крстом. Мало кубе помиње и В. Петковић, али га данас нема.

Црква је поправљана и 1825, а потом 1837. и 1838. године по свој прилици много темељније него до тада. Рађени су изнова читави зидови и фасаде, а тек после тога она је фрескописана у целости. Посебно пада у очи јужни портал са веома лепим каменим украсима, састављеним из геометријских шара по мотивима из народних умотворина.

            Нешто касније, Живко Павловић, пожаревачки молер (сликар), и један од најтраженијих сликара фресака и икона 30-тих и 40-тих година 19. века у Србији, ангажован је да уради нове фреске и иконостас у цркви заовичкој. Тај живопис и данас постоји и веома је богат мотивима и ликовима. Заову је осликавао три године, од 1846-1849. године. Фреске у Заови радио је при крају живота, али не сам, већ са помоћником Илијом Стојићевићем из места Смољинац, знатно слабијим сликарем од себе, због чега је цео живопис неуједначеног квалитета.

Неупоредиво већу славу од Живка Павловића стећи ће у сликарству потомак његове породице, сликарка божанственог дара, Милена Павловић Барили.

Zaova monastery in Serbia