Врањевац | ТООМЦ

Спомен обележје Врањевац

Мало Црниће заузима централни део Браничевског округа, чији значај потиче још од давних времена на коме су се догодиле неке од највећих битака.

Споменик Врањевац посвећен је свим настрадалим са територије Браничевског округа у ослободилачким ратовима између 1912-1918. године. Налази се у атару села Кула на територији општине Мало Црниће поред чудом природе очуваних ровова у којима су браниоци дали живот за Србију. Посебан куриозитет споменика представља десетогодишњи истраживачки рад у циљу прикупљања и штампања четворотомне књиге са 23.560 имена погинулих са територије Браничевског округа, која је сазидана у зидине споменика Врањевац. Књига се чува у манастиру Брадача, манастиру Рукумија, Историјском архиву града Пожаревца и у свим значајнијим културним институцијама Србије.

Традиционално, сваке године 18. октобра, Удружење потомака ратника ослободилачких ратова 1912-1918. године и Општина Мало Црниће организују обележавање годишњице битке одржане на Врањевцу. Стогодишњица битке на Врањевцу обележена је 2015. године, када нас је посетио тадашњи председник Републике Србије Томислав Николић. Многи настрадали нису имали никакво обележје, а дали су живот за Србију. Битка на Врањевцу је једна од најкрвавијих битака које су вођене у периоду од 07-27. октобра 1915. године на браничевским просторима. Један од највећих напада на Србију био је преко Браничевског округа, који је отпочео 07. октобра нападом на Рам из Румуније. Велике жртве су изгубљене које су оличење храбрости војске која је била свесна непријатељске снаге која је била много јача. Девети пук и народ заједно са војском кренули су да се повлаче према Стигу, Петровцу на млави и Косову, уз сталне губитке и остављали пустош. Доласком на Врањевац, за који су сматрали да је неосвојив, 12 дана од напада на Раму, у ноћи између 18. и 19. октобра, одржана је битка када је цела чета поубијана. Мештанин села Кула издао је српску војску и довео непријатеља иза леђа. Два пута је покушан јуриш, али без успеха. У рововима се налазила артиљеријска батерија Српске војске. Девети пешадијски пук је преполовљен од 4.000 војника и тотално деморалисан добио је наредбу на коначно повлачење према Свилајнцу, где ће се прикључити другим српским јединицама и наставити даље према Албанији и Крфу.

Многе жртве нису имале никакав помен до изградње споменика, па чак ни сећања потомака.

За туристе авантуристичког духа, посебну пажњу привлачи планинарска стаза Врањевац која туристима пружа могућност рекреативног пешачења или вожњу бицикле кроз предео нетакнуте природе и три значајне туристичке локације. Атракцију на стази представља параглајдинг полетиште (350мнв), познато по одржавању Државног првенства Републике Србије у параглајдингу у дисциплини прецизно слетање. Даљина видика са полетишта директно зависи од аеро загађења, па је најбоље панораму гледати после кише. Са полетишта се виде Вршачке планине као и обронци Карпата у Румунији. Друга атракција стазе је манастир Брадача из XIV века за који се везује легенда о сестри Јелици, а део планинарске стазе представља и споменик Врањевац.

Историјат Врањевца

ВРАЊЕВАЦ, ВИСОРАВАН ИЗНАД МАНАСТИРА БРАДАЧА, САМО ЈЕ ЈЕДНО ОД МЕСТА НА КОМЕ СЕ БРАНИЛА СЛОБОДА, ВЕРА И ОТАЏБИНА

На брду Врањевац повише манастира Брадача, у атару села Кула недалеко од Малог Црнића, постављен је у септембру 2012. године камен темељац споменика српским војницима и цивилима погинулим у ослободилачким ратовима 1912-1918. године. Споменик подиже свих осам општина Браничевског округа, заједно са дародавцима, који не желе да забораве своју историју и који гаје љубав и поштовање према јуначким прецима, погинулим бранећи Отаџбину. Призивање Духа Светога и освећење темељног камена извршио је игуман манастира Рукумија отац Симеон, покретач идеје да се попишу пострадали у наведеним ратовима из Браничевског округа и да се њихова имена објаве.

Истраживање су обавили Предраг Мирковић, новинар и публициста, и Живислав Антонијевић, архивиста Историјског архива у Пожаревцу, а нешто касније придружио им се истраживач Милан Симић. Рукумија је обезбедила финансирање штампања прикупљене и обрађене грађе. Две књиге, које садрже више од 13.000 имена, са свим неопходним подацима о страдалима, већ су објављене, док се излазак треће књиге готово истог обима очекује почетком следеће године.

Ровови бранилаца

Будући да ти српски јунаци и страдалници најчешће немају никаквих белега, да се не зна ни где су им гробови, манастир Рукумија је заједно са поменутим истраживачима покренуо идеју да се на Врањевцу, где су остали сачувани до данас ровови бранилаца ових предела и Србије из октобра 1915, подигне споменик достојан њиховој жртви за веру и Отаџбину. То је с наклоношћу прихватила општина Мало Црниће, у чијем је атару Врањевац, а Удружење потомака ратника ослободилачких ратова 1912-1918. из те општине, узело је живо учешће у овом подвигу. Формиран је Одбор за изградњу споменика на челу са Радославом Јовићем, потпуковником и војним пилотом, родом из Црљенца који је и покренуо прве активности на прикупљању финансијских средстава за изградњу споменика. Захваљујући његовом ангажовању пробијен је пут до Врањевца дуг око 800 метара. Новац за то прикупљен је у најближим селима: Кула, Црљенац, Кобиље.

Пробијање пута до Врањевца

Ова племенита идеја не би могла да се оствари без дародаваца. На првом месту по пруженој помоћи су ПД Електране и копови Костолац, за којима, по обављеним пословима и новчаним прилозима долази малоцрнићка Општина. Подухват су помогле и општине кучевска, жабарска и пожаревачка, док ће преостале четири општине имати прилике да помогну када почне друга половина радова. Ту је и помоћ Поште Србије. Обимне земљане радове обавила је о свом трошку малоцрнићка комунална установа, док су значајнију помоћ у материјалу и услугама пружили Мирољуб Сарић, власник фирме Транскоп из Ореовице, те ПД Ратар из Макца – Мирослава Гогића. Ту је и познати добротвор Драган Николић из Смољинца, власник фирме за израду бетонских блокова, па Ивица Илић, аутопревозник из Божевца, Георад из Дрмна, Славољуб Берјановић, власнике стругаре из Божевца, Драгивоје Николајевић, власник стругаре из Кобиља, и други приложници. Њихова имена биће записана у списима и сачувана за будућност на понос њихових потомака. Сто година се чекало на такав споменик.

Споменик се посвећује сенима Браничеваца, који су гинули на безброј бојишта широм Србије, умирали по многим болницама и амбулантама, убијани глађу, терором и хладноћом по непријатељским логорима, сатирани пегавим тифусом.

Споменик ће имати осам страна, за осам општина, а на свакој од њих биће на мермерним плочама записано свако насеље и уз њега број његових погинулих и умрлих јунака. То је потресна истина о нама и она мора да се сачува за будућа покољења, њих ради.

Аутор пројектног решења је Живорад Животић, дипломирани инжењер архитектуре из Пожаревца. Пословима руководи Одбор за подизање споменика у саставу: Предраг Мирковић (председник), Живислав Антонијевић, Живорад Животић, Драгивоје Николајевић, Богољуб Ивковић, Милић Антонијевић, Предраг Лукић, Славољуб Берјановић, Рајко Динић и Радојло Трифуновић.