Икона Богородице Млекопитатељнице

У петак, 26.августа 2016.године верници у Смољинцу дочекали су копију иконе Богородице Млекопитатељнице, дар манастира Хиландар, који је прошле године обећао његов старешина, игуман Методије. Копију иконе донели су повереник манастира мр Милош Стојковић и јеромонах Доситеј. Копија иконе налази се у цркви Светих Петозарних мученика у Смољинцу, општина Мало Црниће.

О тој истини су такође говорили и писали и Свети оци Источне цркве. Тако свети Јефрем Сиријски каже, у песмама на рођењу Христовом: „Из утробе Дјевине изашао је Младенац и млеком се хранио и растао поред деце-Син господара свега. Света Дјева мајка давала је Христу млеко и он се као човек хранио њезиним млеком. Када се Господ хранио млеком мајчиним, тада је точио живот свему свету“.

За Светим Јефремом певао је о Богородичином дојењу Господа млеком и Свети Роман Мелод, а његове и других црквених песника химне о томе ушле су у богослужења наше цркве и налазе се у црквеним књигама из којих певамо службе Христу и Богоматери. Једна од тих црквених песама исписана је на Хиландарској Икони Млекопитатељници у Карејској Испосници Светог Саве: „златоплетени Стубе и дванаестозидни Граде, сунцеточни Престоле, Столицо Цара, несхватљиво је чудо: какомлеком храниш Господа!?“- (Егзапостилар на Успеније Пресвете Богородице).

Сходно овом предању цркве настале су иконе Богородице Млекопитатењнице, познате још од старине Светој Земљи, Сирији, Египту иуопште у православној Византији, затим и код православних Словена, најпре код нас Срба, а онда и код Руса. У Српској цркви позната је фреска Богородице Млекопитатељнице у Пећкој Патријаршији из времена Архиепископа св. Данила (почетак 14. века) и у Науму код Охридског језера (такође из 14.века), али су оне настале највероватније по угледу на Икону Млекопитатељницу коју је Свети Сава донео у Хиландар из Свете Земље.

По усменом предању сачуваном у манастиру Хиландар, данашња Хиландарска Икона Богомајке Млекопитатељнице налазила се у Лаври Светог Саве Освећеног, удаљеног двадесетак километара од Јерусалима. Свети оснивач ове највеће Лавре на Истоку, Свети Сава Освећени, по коме је Свети Сава Српски добио име, пред својублажену смрт је прпрпчки говорио окупљеној братији монасима који су окруживали његов олтар, да ће после много времена Лавру походити један манах племићког рода са запада, по имену Сава, коме они треба као благослов да дају Икону Мајке Божје Млекопитатељнице и такође његов игумански жезал.

Од тада је прошло много времена, готово седам векова и братија памтијаше заповест свога духовног оца, преносећи с колена на колено завештање великог Светитеља. И заиста, почетком 13.века, на свом ходоћашћу у Свету Земљу, дође из Србије Свети Сава, први Српски Архиепископ и Чудотворац, да посети манастир Светог Саве Освећеног код Јерусалима.

Када је Архиепископ Сава прилазио кивоту у коме су почивале мошти Светог Саве Освећеног, игумански жезал паде са зида пред ноге Светог Саве Српског и поклони му се, а икона Богородице Млекопитатељнице покрену се на свом постољу. Манастирска Братија најпре ћуташе, а потом казаше пророчанство Светог Саве Освећеног у неверици да се оно сада остварује пред њима. Кад год је тих дана боравка у Лаври Свети Сава Српски улазио у манастирски храм, ова се сцена понављала. Тек после његовог трећег уласка у храм, братија му саопшти завештање духовног Праоца. Пророчанство се, дакле, остварило! Тада су из љубави и милоште према Светом Сави Српском, а по завештању Преподобног Саве Освећеног, Икона Млекопитатељница и игумански жезал поклоњени Архиепископу Српском, а уз њих још и позната чудотворна икона Богородица звана Тројеручица.

На свом повратном путу из Палестине у Србију, Свети Архиепископ Сава отиде прво у Свету Гору у свој манастир Хиландар где остави у неотуђиво наслеђе као најлепши украс чудотворну икону Тројеручицу, а игумански жезал остави у келији званој Моливдоклисја у Кареји ( сада се чува у Испосници-Типикарници Св. Саве у Кареји). Чудотворну икону Богородице Млекопитатељнице Свети Архиепископ Сава је поставио на иконостас келије Испоснице-Типикарнице у Кареји, коју је посветио Светом Сави Освећеном. Јединствена у православном свету икона Богородице Млекопитатељнице представља Младенца Хтиста како, држан на рукама Богородице, сиса дојку на грудима Свете Богомајке. Друга знаменитост везана за ову чудотворну икону јесте њено место на иконостасу, крај Царских Двери. Мимо обичаја наше цркве, из велике љубави према Мајци Божјој, Свети Сава је на иконостасу поставио Млекопитатељницу као престолну икону на десну страну, где се према канону православне цркве поставља икона спаситеља Христа, коју је зато поставио на леву страну од Царских Двери. Оваквих случајева има још у православљу.

Овој Светој икони Богородице Млекопитатељнице многи благочестиви православни хришћани обраћају се са вером и молитвом и преко ње од Богомајке и Господа Добијају благодатну помоћ за спасење. Нарочито то чине побожни поклоници када дођу у Типикарницу-Испосницу Светог Саве у Кареји.

Нека је Пресвета Богомајка Млекопитатељница на помоћи свима, нарочито српској деци и мајкама.

Аутор текста: Отац Никодим Хиландарац

Типикар Испоснице Светог Саве у Кареји, Света Гора